Pikante Smeštaj Jagodina
apartmani i sobe jagodina Agent Lux
Apartmani Gold Crown Jagodina
S Apartmani Jagodina SmeÜtaj
Apartman Salas na Brdu Jagodina Smestaj
Smestaj Del Lux Vesna Jagodina

Deo informacija smo preuzeli iz knjige ''Kroz Jagodinu i okolinu'' koju je napisao poznati jagodinski geograf Saša Mikić

Gde ─çete na zimovanje?
Kopaonik
Zlatibor
Golija
Jahorina
Zlatar
Tara
Inos.
Banja
Ne idem



Rezultati

Gde ─çete na letovanje?
Gr─Źka
Turska
Bugarska
Egipat
Tunis
Crna G.
Jezero
Banja
Ne idem



Rezultati

7 svetskih ─Źuda

 

1. Artemidin hram ÔÇö 550. pne. u Efesu, Turska.
2. Velike piramide ÔÇö u Gizi u Egiptu
3. Vise─çi vrtovi iz Vavilona ÔÇö napravio ih je Nebukodonosor II, oko 8. veka pne.
4. Kolos sa Rodosa ÔÇö statua Heliosa, iz 292. pne. ÔÇô 280. pne.
5. Mauzolej iz Halikarnasa ÔÇö u dana┼ínjem Bodrumu, Turska.
6. Statua Zevsa u Olimpiji ÔÇö oko 457. pne.
7. Faros u Aleksandriji ÔÇö svetionik napravljen 270. pne. na ostrvu Faros blizu Aleksandrije.


Artemidin hram

Hram u starogr─Źkom gradu Efesu, u Maloj Aziji (danas Turska), podignut je u slavu Artemide - gr─Źke boginje lova, divljine i plodnosti. Danas se od hrama mogu videti samo ostaci temelja i mesto na kojem se ovaj hram nekada nalazio - nedaleko od turskog grada Sel─Źuka i na oko 50 km od grada Izmira. Iako temelj hrama poti─Źe jo┼í iz 7. veka p.n.e, gra─Ĺevina je konstruisana i podignuta 550. godine p.n.e. Novac za izgradnju velelepnog mermernog hrama izdvojio je lidijski kralj Krosos, a hram je osmislio i projektovao gr─Źki arhitekta Herosifron. Hram je bio ukra┼íen bronzanim statuama koje su izvajali najume┼íniji umetnici tog doba: Fidija, Polikleit, Kresilas i Fradmon.

Hram je slu┼żio kao religijsko zdanje, ali i kao tr┼żnica. Godinama su hram pose─çivali trgovci, turisti, umetnici i kraljevi koji su odavali po─Źast boginji zave┼ítaju─çi deo svoje zarade hramu. Nedavnim arheolo┼íkim iskopavanjima na ovoj lokaciji otkriveni su darovi koje su hodo─Źasnici koji su dolazili ─Źak iz Persije i Indije posvetili Artemidi - nau┼ínice, narukvice i ogrlice od zlata, statue Artemide izvajane od zlata i slonova─Źe i drugi artefakti izuzetne vrednosti i lepote.

U no─çi 21. jula 356. godine p.n.e, ─Źovek po imenu Herostratus je, u nameri da se proslavi i da njegovo ime ovekove─Źi istorija, zapalio hram koji je sagoreo do temelja. Te iste no─çi ro─Ĺen je i Aleksandar Veliki (Makedonski). Poznati istori─Źar tog doba Plutarh zapazio je neobi─Źnu slu─Źajnost i zabele┼żio da "u toj no─çi boginja nije obitavala u svom hramu, jer je prisustvovala ro─Ĺenju budu─çeg velikog vojskovo─Ĺe, te nije mogla da spasi svoj hram od uni┼ítenja." Tokom naredne dve decenije, hram je obnovljen, u ─Źemu je zna─Źajno pomogao sam Aleksandar Makedonski koji je u to doba ve─ç bio osvojio i pokorio celu Malu Aziju.

Kada je apostol Pavle u prvom veku nove ere posetio Efes u nameri da propoveda hri┼í─çanstvo, suo─Źio se sa sna┼żnim kultom boginje Artemide rasprostranjenim u narodu koji nije ┼żeleo da ga se odrekne. Kada su Goti 262. godine n.e. ponovo razru┼íili hram, Efe┼żani su se zavetovali da ─çe ga ponovo obnoviti. Ipak, do 4. veka n.e. ve─çina Efe┼żana je prihvatilo hri┼í─çanstvo i hram je izgubio svoj religijski zna─Źaj. Poslednje poglavlje istorije vezano za ovaj hram odigralo se 401. godine n.e. kada ga je sru┼íio Sveti Jovan Hrizostom. Kasnije je Efes napu┼íten, a arheolo┼íka iskopavanja ove lokacije zapo─Źela su tek krajem 19. veka. Iskopavanjima su otkriveni temelji hrama i put koji je vodio do ove lokacije koja je danas polumo─Źvarni predeo, s obzirom da je nekada na tom mestu bilo more i zna─Źajna luka Male Azije.

           

Velike piramide

Velika piramida u Gizi je najstarije i ujedno jedino do danas o─Źuvano svetsko ─Źudo. Nalazi se u Egiptu, u gradu Giza, nekropolju anti─Źkog Memfisa, a danas je to deo Kaira. Suprotno uobi─Źajenom verovanju, samo Velika Keopsova piramida se naziva svetskim ─Źudom (ne i druge dve, manje piramide oko nje). Izgra─Ĺena je po nalogu faraona Kufua (ili Keopsa), vladara ─Źetvrte dinastije, oko 2560. g.p.n.e. kao njegova grobnica. Tradicija gradnje piramida zapo─Źela je u starom Egiptu kao otmenija varijanta mastabe, odnosno platforme koja natkriva kraljevsku grobnicu. Ova veza se najbolje mo┼że videti na primeru Stepenaste piramide kralja Zosera u Sakari koju je podigao poznati egipatski arhitekta Imhotep.

Veruje se da je izgradnja Velike piramide trajala oko 20 godina. Najpre je teren pripremljen, a zatim su doneti i postavljeni kameni blokovi. Zavr┼íni, pokrivni sloj (koji je propao tokom vremena) ─Źinio je gra─Ĺevinu spolja veoma glatkom. Iako se ne zna kako su blokovi postavljani, postoji nekoliko mogu─çih teorija. Jedna teorija podrazumeva kori┼í─çenje ravne ili spiralne rampe koja se podizala kako je gra─Ĺevina gra─Ĺena uvis, dok druga terija pretpostavlja kori┼í─çenje duga─Źkih poluga. Tokom svoje istorije, piramide u Gizi su golicale ma┼ítu ─Źitavog ─Źove─Źanstva, ┼íto mo┼żda najbolje opisuje re─Źenica slavnog Napoleona koju je izgovorio kada je osvojio Egipat 1798. godine: "Vojnici! Sa vrha ovih piramida posmatra nas 40 vekova!")

Danas ovo podru─Źje, zajedno sa drugim piramidama i skulpturom Sfinge predstavlja zna─Źajnu turisti─Źku atrakciju, koju upotpunjuje i misteriozni Sun─Źev brod, prona─Ĺen 1954. godine sa ju┼żne strane Velike piramide. Za brod se veruje da je simboli─Źno predstavljao sredstvo kojim je telo umrlog Keopsa povezeno na poslednje putovanje - u zagrobni svet. Kada je izgra─Ĺena, Velika piramida je bila visoka 145,75 m. Tokom godina, vrh piramide je uru┼íen za oko 10 m. Bila je to najvi┼ía gra─Ĺevina na Zemlji tokom 4300 godina i koju su nadvisile druge gra─Ĺevine tek krajem 19. veka. Ugao stranica u odnosu na osnovu iznosi 51 stepen i 51 minut. Svaka strana je pa┼żljivo orijentisana prema jednoj od ─Źetiri strane sveta. Horizontalni presek gra─Ĺevine uvek je kvadratan u bilo kom delu, a du┼żina stranice osnove iznosi ta─Źno 229 m. Cela gra─Ĺevina se sastoji od pribli┼żno 2 miliona kamenih blokova od kojih svaki te┼żi vi┼íe od dve tone. Prostor koji zauzima Velika piramida dovoljan je da unutar sebe obuhvati katedralu Svetog Petra u Rimu i katedrale u Milanu i Londonu - zajedno.

Sa severne strane nalazi se ulaz u piramidu. Vi┼íe prolaza, galerija i holova vodi ili u glavnu odaju kraljevske grobnice ili u pomo─çne prostorije. Kraljevska grobnica nalazi se u sredi┼ítu piramide. Sarkofag je napravljen od crvenog granita, kao i zidovi grobnice. Sve je toliko precizno uklopljeno, da nema ni milimetar zazora. Sam sarkofag je za samo 1 cm u┼żi od ulaza u grobnicu.

        

Vise─çi vrtovi iz Vavilona

Ostaci vise─çih vrtova u Vavilonu nalaze se na isto─Źnoj obali reke Eufrat, na oko 50 km ju┼żno od Bagdada, u Iraku. Istorija svedo─Źi da je vavilonsko carstvo cvetalo u vreme vladavine ─Źuvenog kralja Hamurabija (1792-1750 g.p.n.e.) Ipak, smatra se da su legendarni vise─çi vrtovi izgra─Ĺeni za vreme vladavine njegovog potomka Nabukodonosora II (604-562. g.p.n.e.) i to po ┼żelji njegove supruge koja je bila "dovedena iz Medije i naro─Źito volela planinski pejsa┼ż".

Detaljni opisi vise─çih vrtova prona─Ĺeni su u delima gr─Źkih istori─Źara Berosa i Diodorusa Sikulusa. U tablicama iz vremena Nabukodonosora, me─Ĺutim, ni na jednom mestu se ne pominje postojanje vise─çih vrtova, iako se mogu na─çi opisi njegove palate i samog grada Vavilona. Sve do 20. veka mnoge misterije vezane za vise─çe vrtove nisu bile otkrivene - ─Źak se i danas arheolozi bore da prikupe dovoljno dokaza pre nego izvedu kona─Źne zaklju─Źke o ta─Źnoj lokaciji vrtova, njihovom sistemu navodnjavanja i njihovom stvarnom izgledu. Neki noviji podaci ukazuju ─Źak i da je vrtove sagradio drugi vladar - Senaherib, i to oko 1000 godina ranije nego ┼íto se do sada smatralo.

Detaljne opise vrtova iznose i poznati starogr─Źki pisci tog doba - Strabo i Filo vizantijski. Evo izvoda iz njihovih dela: "Vrtovi su oblika kvadrata stranice du┼żine oko ─Źetiri pletre (stara mera za du┼żinu, prim. prev.) Sa─Źinjavaju ih lu─Źni svodovi koji se uzdi┼żu nad poplo─Źanim osnovama, a terase su izgra─Ĺene stepenasto, jedna nad drugom pod razli─Źitim uglovima..."; "U vrtovima se uzgajaju egzoti─Źne biljke posa─Ĺene na same terase, poduprte kamenim stubovima... Potoci vode teku s visina i spu┼ítaju se u slapovima do tla... Oni navodnjavaju sve vrtove, natapaju─çi korenje biljaka i ─Źine─çi ceo predeo vla┼żnim i sparnim. Tako je trava stalno zelena, a drve─çe buja... Ovo umetni─Źko delo kraljevskog luksuza odaje utisak prirodnosti, jer se uticaj ─Źoveka u odr┼żavanju ovih vrtova nikada ne vidi."

Novijim arheolo┼íkim istra┼żivanjima drevnog grada Vavilona u Iraku otkriveni su temelji kraljevske palate, ostaci lu─Źnih svodova i odli─Źan sistem navodnjavanja u ju┼żnom delu palate, kao i masivni zidovi debljine 25 metara za koje se pretpostavlja da su ostaci samih terasa.

        

Kolos sa Rodosa

Iako je od vremena izgradnje ove ogromne statue do njenog uni┼ítenja proteklo svega 56 godina, ova svojevrsna i neponovljiva gra─Ĺevina svakako je zaslu┼żila svoje mesto me─Ĺu svetskim ─Źudima. Kolos sa Rodosa nije samo gigantska statua - on je simbol jedinstva naroda koji je naseljavao Rodos, prelepo mediteransko ostrvo.

Ova statua se nalazila na samom ulazu u luku Mitraki ostrva Rodos u Gr─Źkoj. U staroj Gr─Źkoj, na malom ostrvu Rodosu nalazila su se 3 grada-dr┼żave (polisa): Lalisos, Kamiros i Lindos. 408. godine p.n.e. ovi gradovi su se ujedinili i sa─Źinili jedinstvenu teritoriju - grad Rodos. Grad se brzo razvijao i gradio sna┼żne ekonomske veze sa svojim glavnim saveznikom Ptolomejem I, tada┼ínjim vladarom starog Egipta. 305. godine p.n.e, Antagonidi iz Makedonije koji su bili veliki rivali ptolomejima, napali su Rodos u poku┼íaju da slome njegovu alijansu sa Egiptom. Ipak, nisu uspeli da u─Ĺu u grad. Kada je postignut mirovni sporazum 304. godine p.n.e, Antagonidi su se povukli ostavljaju─çi za sobom velike koli─Źine ratne opreme. Kako bi proslavili svoje jedinstvo, stanovnici Rodosa prodali su svu tu ratnu opremu i za dobijeni novac podigli gigantsku statuu posve─çenu gr─Źkom bogu Sunca, Heliosu. Izgradnja statue trajala je 12 godina i zavr┼íena je 282. godine p.n.e. Godinama je statua stajala na ulazu u rodosku luku, sve dok sna┼żan zemljotres nije pogodio Rodos 226. godine p.n.e. Grad je bio te┼íko o┼íte─çen, a Kolos je slomljen na najslabijem mestu - u kolenu. Rodos je tada primio ponudu Ptolomeja III da plati sve tro┼íkove restauracije polomljene statue, ali nakon ┼íto su konsultovani proroci, ponovno podizanje statue je zabranjeno, a Ptolomejeva ponuda odbijena. Skoro 1000 godina statua je le┼żala polomljena. 654. godine n.e Arapi su napali Rodos. Uzeli su ostatke polomljenog Kolosa i prodali ih Siriji - bili su otpremljeni na le─Ĺima 900 kamila.

Ogromnu statuu osmislio je rodoski vajar Ares iz Lindosa. Osnova statue je bila napravljena od mermera, a najpre su postavljena stopala i ─Źlanci noge. Statua je postupno gra─Ĺena tako ┼íto je bronzana prevlaka bila u─Źvr┼í─çivana gvozdenim i kamenim oja─Źanjima. Da bi statua bila dovr┼íena, izgra─Ĺena je visoka rampa oko statue koja je kasnije uklonjena. Kada je Kolos zavr┼íen, bio je visok 33 metra. Kolika je zapravo bila veli─Źina statue, najbolje svedo─Źi Plinije Stariji: "Kada je statua polomljena i pala na zemlju, grupa od 5-6 ljudi ispru┼żenih ruku je jedva mogla da opa┼íe prst ruke Kolosa".

       

Mauzolej iz Halikarnasa

Sli─Źno Velikoj piramidi u Egiptu, i ovo mesto predstavlja grob jednog anti─Źkog vladara. Ipak, Mauzolej se razlikuje od piramida po mnogo ─Źemu - izme─Ĺu ostalog, lepota gra─Ĺevine je ta koja je, vi┼íe nego njena veli─Źina, zadivila milione ljudi od vremena izgradnje pa sve do danas. Mauzolej se nalazi u gradu Bodrumu (u starogr─Źko doba Halikarnas), na obali Egejskog mora, u jugozapadnom delu dana┼ínje Turske.

Kada su Persijanci pro┼íirili svoje anti─Źko carstvo obuhvativ┼íi Mesopotamiju, severnu Indiju, Siriju, Egipat i Malu Aziju, njihov vladar vi┼íe nije bio u stanju da kontroli┼íe svoje ogromno carstvo bez pomo─çi lokalnih upravnika ili vladara - satrapa. Kao i mnoge druge provincije, kraljevina Karija u zapadnom delu Male Azije (danas Turska) bila je toliko udaljena od persijske prestonice da je prakti─Źno bila samostalna. Od 377. do 353. godine p.n.e., karijski kralj Mauzol premestio je svoju prestonicu u grad Halikarnas. Projekat grobnice za Mauzola bio je poveren njegovoj ┼żeni i sestri Artemidi i pretpostavlja se da je njena gradnja zapo─Źela jo┼í za kraljevog ┼żivota. Gra─Ĺevina, prozvana Mauzolej, zavr┼íena je oko 350. g.p.n.e, tri godine nakon Mauzolove smrti i godinu dana nakon Artemidine smrti.

Tokom 16 vekova Mauzolej je opstajao u odli─Źnom stanju sve dok sna┼żan zemljotres nije o┼ítetio njegov krov i kolonade (stubove). Po─Źetkom 15. veka, vitezovi Sv. Jovana Malte┼íkog okupirali su okolinu i sam Halikarnas i izgradili ogromni krsta┼íki zamak. Kada su odlu─Źili da ga oja─Źaju i utvrde 1494. godine, iskoristili su materijal od kojeg je bio izgra─Ĺen tada ve─ç zna─Źajno o┼íte─çen Mauzolej. Do 1522. godine gotovo svaka cigla iz Mauzoleja bila je uklonjena i iskori┼í─çena za izgradnju vi┼íe raznih gra─Ĺevina. Danas, masivni krsta┼íki zamak i dalje postoji u Bodrumu, a obra─Ĺeni kameni i mermerni blokovi Mauzoleja se mogu jasno uo─Źiti u strukturi njegovih zidova. Neke od skulptura iz Mauzoleja su sa─Źuvane, kao i vi┼íe unutra┼ínjih mermernih dekoracija na kojima je prikazana bitka izme─Ĺu starih Grka i Amazonki. Na samoj lokaciji gde se nekada nalazio Mauzolej danas se mogu videti samo ostaci njegovih temelja.

Sama konstrukcija Mauzoleja bila je pravougaona u osnovi, dimenzija 40 m x 30 m. Grobnica i sarkofag izra─Ĺeni su od alabastera i ukra┼íeni zlatom i postavljeni u centralnom delu Mauzoleja, na uzdignutom podijumu poplo─Źanom mermerom i okru┼żenom kolonadama (stubovima) u jonskom stilu. Kolonade su podupirale piramidalni krov tako─Ĺe ukra┼íen statuama i kipovima. Na vrhu krova nalazila se statua koja je predstavljala ko─Źije koje su vukla ─Źetiri konja. Ukupna visina Mauzoleja bila je 45m, od ─Źega je centralni podijum sa grobnicom bio visok 20m, 12m su bile visoke kolonade, 7m piramidalni krov i 6m statua ko─Źija na vrhu krova.

Naro─Źita lepota gra─Ĺevine nije bila samo u njegovoj strukturi, ve─ç i u dekoracijama i statuama koje su ukra┼íavale njenu spolja┼ínjost na raznim nivoima gra─Ĺevine, od poda do samog krova. Na gra─Ĺevini se nalazilo nekoliko desetina statua ljudi, lavova, konja i drugih ┼żivotinja u prirodnoj veli─Źini i ve─çih. Isklesali su ih ─Źetiri gr─Źka skulptora - Briaksos, Leohares, Skopas i Timoteus, pri ─Źemu je svaki od njih ukra┼íavao po jednu stranu Mauzoleja. Posebno mesto u istoriji pripada ovoj gra─Ĺevini ne samo zbog brojnih statua ljudi i ┼żivotinja, ve─ç i zbog ─Źinjenice da ona nije bila posve─çena nijednom od bogova stare Gr─Źke. Danas se po imenu ove gra─Ĺevine sve velike i rasko┼íne grobnice nazivaju mauzolejima.

    

Statua Zevsa u Olimpiji

Jo┼í jedno svetsko ─Źudo je bila statua boga Zevsa - vrhovnog boga starih Grka u ─Źiju ─Źast su se odr┼żavale Olimpijske igre, a nalazila se na prostoru same Olimpije po kojoj su igre i dobile naziv. U vreme Olimpijskih igara prestajali su ratovi, a atlete iz Male Azije, Sirije, Egipta i Sicilije su dolazili da proslave Olimpijadu i obo┼żavaju svog boga nad bogovima - Zevsa. Statua se nalazila u samom gradu Olimpiji, na zapadnoj obali dana┼ínje Gr─Źke, oko 150 km zapadno od Atine.

Ra─Źunanje vremena kod starih Grka zapo─Źinje 776. g.p.n.e. kada se veruje da je po─Źelo i odr┼żavanje Olimpijskih igara. Ogromni Zevsov hram konstruisao je arhitekta Libon i on je izgra─Ĺen oko 450. g.p.n.e. Usled rastu─çe mo─çi anti─Źke Gr─Źke, jednostavni hram u dorskom stilu delovao je isuvi┼íe obi─Źno, pa su bile potrebne krupne izmene na njemu. Re┼íenje je prona─Ĺeno u izgradnji ogromne statue. Atinski skulptor Fidija dobio je ovaj "sveti" zadatak. Tokom narednih godina, hram je privla─Źio posetioce i vernike iz celog sveta. U drugom veku p.n.e. izgra─Ĺena statua je uspe┼íno renovirana, a u prvom veku p.n.e. rimski imperator Kaligula poku┼íao je da statuu prebaci u Rim - poku┼íaj je propao kada su se gra─Ĺevinske skele koje su podigli njegovi radnici uru┼íile. Kada su Olimpijske igre zabranjene 391. g.n.e. po naredbi cara Teodosija I kao paganski obi─Źaj, nare─Ĺeno je i da se Zevsov hram zatvori. Kasnije, Olimpiju su zadesili zemljotresi, odroni i poplave, a hram je o┼íte─çen i u po┼żaru u petom veku n.e. Ne┼íto pre toga, statua je preba─Źena u carsku palatu u Konstantinopolju, gde se nalazila sve dok nije uni┼ítena u velikom po┼żaru 462. g.n.e. Na mestu gde je nekada bio stari hram danas nema ni─Źeg osim ostataka kamenja, temelja gra─Ĺevine i palih stubova.

Fidija je izgradnju statue zapo─Źeo oko 440 g.p.n.e. Nekoliko godina ranije, on je razvio tehniku izgradnje ogromnih statua od zlata i slonova─Źe pomo─çu drvenog rama na koji su se postavljali komadi metala i slonova─Źe, a zatim se skulptura prekrivala zlatom. Fidijina radionica i danas postoji u Olimpiji i identi─Źna je po veli─Źini i nalazi se na istom mestu kao i u vreme kada je postojao Zevsov hram. U njoj je Fidija vajao komade budu─çe statue koji bi zatim bili sklopljeni u celinu. Kada je statua zavr┼íena, jedva da je mogla da stane unutar hrama. Strabo pi┼íe: "... Iako je hram sam po sebi veoma prostran, skulptora su kritikovali ┼íto nije po┼ítovao zadate mere. Sede─ça statua Zevsa je bila toliko velika da je njena glava dodirivala tavanicu." Po ovom opisu mo┼że se zaklju─Źiti da je impresivna veli─Źina statue nju upravo i ─Źinila tako izvanrednom. Osnova statue bila je 6,5 m ┼íiroka i 1 m visoka. Visina same statue je bila 13 m - kao dana┼ínja ─Źetvorospratnica. Statua je bila toliko visoka, da su posetioci vi┼íe opisivali tron, nego Zevsa i njegovu skulpturu. Podno┼żje trona bilo je ukra┼íeno rezbarijama sfinge i figurama Pobede sa krilima, skulpturama gr─Źkih bogova Apola, Artemide i Niobine dece, kao i mitskih bi─ça. Na Zevsovoj glavi nalazio se venac od maslinovog ┼íiblja. U njegovoj levoj ruci nalazio se skiptar sa orlom na vrhu, a njegova ode─ça je bila ukra┼íena rezbarijama ┼żivotinja i ljiljana.

Bile su napravljene i kopije ove statue, uklju─Źuju─çi i veliki prototip u Sirenu (Libija). Me─Ĺutim, nijedna od njih nije o─Źuvana do dana┼ínjih dana. Tako je ova statua ostala zapam─çena kao najzapa┼żenija tvorevina gr─Źke skulptorske umetnosti.

     

Faros u Aleksandriji

Od svih svetskih ─Źuda, jedino je svetionik u Aleksandriji, pored svoje arhitektonske ─Źudesnosti, imao i prakti─Źnu namenu - omogu─çavao je brodovima bezbedan povratak u Veliku luku Aleksandrije. U arhitektonskom smislu, ovaj svetionik je ipak imao najve─çi zna─Źaj - to je bila najvi┼ía gra─Ĺevina na svetu u to vreme i njena svetlost se mogla videti na 50 kilometara od aleksandrijske obale. Nalazio se na drevnom ostrvu Farosu u blizini grada Aleksandrije u Egiptu.

Nedugo nakon smrti Aleksandra Velikog (Makedonskog), njegov namesnik Ptolomej Soter preuzeo je vlast nad Egiptom. Podigao je i uzeo za svoju prestonicu Aleksandriju u ─Źijoj se blizini nalazi ostrvo Faros, a za ─Źije ime se veruje da poti─Źe od re─Źi Pharao's, ┼íto zna─Źi "faraonovo ostrvo". Ostrvo je sa obalom bilo povezano pomo─çu nasipa nazvanog Heptastadion koji je postao druga luka Aleksandrije. Usled nepovoljnih uslova za pristajanje brodova i plitke obale tog regiona, izgradnja svetionika je bila neophodna.

Izgradnju je zapo─Źeo Ptolomej Soter oko 290. g.p.n.e, a ona je zavr┼íena nakon njegove smrti, tokom vladavine njegovog sina Ptolomeja Filadelfija. Sostratus, Euklidov savremenik, bio je arhitekta svetionika, ali su detaljne prora─Źune za gra─Ĺevinu izvr┼íili nau─Źnici aleksandrijske biblioteke-muzeja. Svetionik je bio posve─çen bogovima spasiteljima - Ptolomeju Soteru (u prevodu zna─Źi spasitelj) i njegovoj ┼żeni Berenis. Vekovima je Faroski svetionik bio znamenje aleksandrijske luke koji je no─çu svetleo pomo─çu upaljene vatre, a danju je ogledalima reflektovao sun─Źevu svetlost. Ovaj svetionik je bio prikazan i na rimskim nov─Źi─çima.

Kada su Arapi pokorili Egipat, divili su se Aleksandriji i njenom bogatstvu. Svetionik nastavlja da se pominje u njihovim spisima i putni─Źkim izve┼ítajima. Ipak, novi vladari su prestonicu premestili u Kairo, s obzirom da nisu imali nikakvih veza sa Mediteranom. Kada je gre┼íkom veliko ogledalo svetionika razbijeno, ono nije bilo ni zamenjeno. Veliki zemljotres 956. g.n.e. potresao je Aleksandriju i naneo manja o┼íte─çenja svetioniku, a zatim su dva jo┼í ja─Źa zemljotresa (1303. i 1323. g.n.e.) nanela nova, jo┼í ve─ça o┼íte─çenja. Kada je poznati arapski putnik Ibn Batuta posetio Aleksandriju 1349. g.n.e., nije mogao da u─Ĺe u ruinirani svetionik, ─Źak ni da pri─Ĺe njegovom glavnom ulazu. Poslednje pogavlje u istoriji svetionika dogodilo se 1480. g.n.e. kada je egipatski sultan Mameluk ─ćatbej odlu─Źio da oja─Źa odbrambene zidine grada Aleksandrije - izgradio je srednjovekovnu tvr─Ĺavu na istom mestu na kojem se nalazio svetionik, koriste─çi njegov gra─Ĺevinski materijal, pre svega mermer.

Od ┼íest uni┼ítenih svetskih ─Źuda, svetionik je nestao poslednji. U spisima savremenika, Straboa i Plinija starijeg, mogu se na─çi detaljni opisi svetionika i na─Źina njegovog funkcionisanja. Oni opisuju na koji na─Źin je ogledalo reflektovalo svetlost desetinama kilometara na pu─Źinu i iznose legendu po kojoj je ogledalo tako─Ĺe kori┼í─çeno i za spaljivanje neprijateljskih brodova pre nego ┼íto bi se uop┼íte i pribli┼żili luci. Arhitektonski, ovaj svetionik je ostavio velikog traga i uticaja na kasnije izgra─Ĺene svetionike du┼ż Mediterana i u ┼ápaniji, a danas se u romanskim jezicima (francuskom, italijanskom, ┼ípanskom) svetionik ka┼że "faros".

      

Turisticka Agencija Dane Tours Jagodina

 

 

Sva prava zadr┼żana Agencija Autentik / Autentik.rs Popusti